U vremenu kada investitori gube poverenje u današnji fiat novac, a globalna kriza, pojačana pandemijom COVID-19 virusa ugrožava postojeće ekonomije i poslovanje učesnika na tržištu, neophodna je diverzifikacija rizika odnosno potrebno je naći sigurno utočište za kapital koje karakteriše visok stepen likvidnosti. Zlato se u tom kontekstu pokazalo stabilnim ulogom.
U našim poslovnicama Vip Sistema i Strade možete kupiti sertifikovane zlatne pločice i poluge finoće 999,9 renomiranih proizvođača Nadir i C.HAFNER, koji poseduju LBMA međunarodni sertifikat. Dostupne težine su 1g, 2g, 5g, 10g, 20g, 1 unca, 50g, 100g, 250g, 500g i 1.000g.
Većina proizvoda iz ponude su odmah dostupni dok pojedine možete poručiti i preuzeti u dogovoreno vreme.
Za više informacija, posetite naše poslovnice ili nas kontaktirajte putem telefona 063/ 390- 922
Zlato je uvek bilo omiljeni model izražavanja vrednosti. Zlato ima svoju i industrijsku upotrebu, zbog svojih fizičko-hemijskih svojstava.
Zlato je fizički fleksibilno i deljivo na sitne delove.
U slučaju ratne katastrofe ili kolapsa postojećeg monetarnog sistema, zlato će uvek imati vrednost. U tim ekstremnim situacijama, može se čak i očekivati povećanje vrednosti zlata. Mnogi investitori savetuju da svako treba da ima izmedju 5 i 10 procenata svog investicionog portfolija u plemenitim metalima.
Zlato ima limitirane iznose koji mogu biti plasirani u svetsku ekonomiju.Godišnja ponuda novog zlata ograničena je na 2.500 tona bez izgleda da se ta količina poveća u dogledno vreme s obzirom na sve slabije snabdevanje i sve veće troškove vađenja zlata sa teško dostupnih lokacija, čak i uz savremenu tehniku za preradu. Zbog svoje količinske limitiranosti, smatra se najboljnim antiinflatornim sredstvom.
Najveća kritika zlata je doprinosi deflaciji, a upravo zbog ograničenog snabdevanja. Iako je inflacija odnosno deflacija u početku po konvencionalnoj definiciji bila vezana za novac, a samim tim se stvarno i ne primenjuje zlato, prema modernijim definicijama, deflacija se meri u odnosu na nivo cena. Takođe prema nekim ekonomistima zlato i nije novac, već roba, i ako ga kao takvog posmatramo, onda se ne može govoriti o deflaciji u konvencionalnom smislu.
Zlato nema “vlasnike” ili centralni autoritet koji bi ga kontrolisao u potpunosti. Na taj način posmatrano, zlato je deo planete zemlje. Usled decentralizovanog sistema kontrole svaki pokušaj napada ili manipulacije na zlato kontraproduktivno i velika verovatnoća je da će dovesti do povećanja njegove vrednosti.
Zlato, teorijski posmatrano, može izgubiti vrednost usled iznenadne i ogromne ponude na tržištu, kao što bi bio asteroid ili neka nova revolucionarna metoda vađenja ruda koja u ovom trenutku ne postoji. Ovi slučajevi su malo verovatni, odnosno counterparty rizik je sveden na minimum. Činjenica da je zlato uglavnom sigurno od eksternih uticaja i faktora veliki je plus ovog novčanog oblika.
Konfiskacija depozita u Kiparskim bankama, kao i zamrzavanje bankarskih računa i limitiranje dozvoljenih novčanih iznosa za podizanje u Grčkoj, bolni su podsetnici da je konfiskacija ili ograničavanje raspolaganje sopstvenim sredstvima danas itekako zastupljeno i moguće. Istorijski gledano, konfiskacija zlata se desila u SAD-u jednom, 1933. godine, ali je teško za očekivati da se to može ponoviti.
Kod posedovanja zlata anonimnost je zagarantovana, što mu daje dodatnu prednost u odnosu na fiat novac, jer korisnici sve više zahtevaju mogućnost zaobilaska krutih regulatornih ograničenja u pogledu plaćanja i raspolaganja sredstvima.